Danas sam se prehladio. Pokisnuo nekoliko puta. Između sušenja vani, na pristojnim temperaturama koje su vladale. Dobro. Promukao sam. Kako? Radeći posao. Upozoravajući na nebuloze. Galameći u buci. I onda se čovjek upita, nije li to sranje? Pa odrasli ljudi nemaju unatoč godinama molbi i educiranja, nemaju dakle osnovnu kulturu razdvajanja plastike od papira, drveta... Zašto je to tako? Zašto se ljudi ponašaju neodgovornije na poslu nego u svom dvorištu? Da li je to neki inat? Ili nemar? Nekakav jal? Zašto kontinuirane molbe i objašnjavanja nailaze na zid gluposti?
Što je to takvo u ljudima?! Zašto od razgovora nema rezultata? Zašto tek galama odškrine vrata i otčepi uši?!!
Nema komentara:
Objavi komentar